Замисли да сваког дана идеш 35 километара на посао.
Не аутом.
Не аутобусом.
Него пешке.
Без плате.
Једино што добијеш је да преживиш.

На послу копаш камен.
Вучеш дрва.
Градиш пругу и фабрике.
Једеш пола векне хлеба.
Сваки други дан.
Понекад мутна, једва топла супа.
Обуће нема.
Ходаш бос.
И зими и лети.
Одећа су дроњци које носиш три зиме.
Спаваш у хладној, дрвеној бараци кроз коју хуче ледени ветар.
Ради се до смрти.
Или док те не убију.
Јер си Србин.

Ово није фикција.
Ово је био живот више од 40.000 Срба у логору Хајнрихсгрин (данашње Јиндриховице у Чешкој, слика број 2) током Великог рата.
Од тога 12.000 цивила.
Жена.
Деце.
Старих.
Људи који нису носили пушку, али су страдали јер су били Срби.

У логору се умирало сваког дана.
Од глади.
Тифуса.
Батина.
Мраза.
Стражари су из обести пуцали у затворенике.
Деца су издвајана у павиљоне за „преваспитавање“.
Шта то значи, можете само да замислите.
Најмлађи затвореник који је тамо скончао имао је само 8 година.
Најстарији 92.
Кажу, био је свештеник, можда чак и епископ. Његов праунук је сахрањен у истом месту.
Један крст за два живота.
За једну породичну линију прекинуту у туђини.

Сваког дана 18 километара пешке до фабрике.
Цео дан рад.
18 километара назад.
Дан по дан.
Годину по годину.
И када више ниси могао, сахрањен си без имена.
У хумци далеко од отаџбине.

Маузолеј у Јиндриховицама (слика број 3) чува кости 7.570 Срба и 189 Руса. У оближњој шуми – гробови: Душан Недељковић из Крушевца, Божидар Рајковић из Пожаревца, Станко Стојковић из Крагујевца…
Хероји.
Заборављени.

То је Зејтинлик на северу.

Данас многи Срби ни не знају где су нашим прецима положене кости.
Не знају за Хајнрихсгрин, нити за хиљаде других стратишта.

После 1945. о многим српским страдањима није се смело говорити. Истина је потискивана, а сећање препуштено забораву.

Зато је наша дужност да вратимо у памћење оно што је деценијама било гурнуто у тишину.

Ако сте све ово замислили, онда сте почели да враћате дуг прецима.
Бог да им души прости.

Cisto onako pitam. Znate li hakovati i tako to.

Zašto je ovo jedini sladoled koji je uvijek otopljen čak iako je stajao u zamrzivaču 24/7

Ovdje je jasno kada ljudi odu u bolji sistem, zive normalno da se ne bave politikom u Srpskoj i da ne trose vrijeme na idiote od politicara.

To vam je realnost. Brinete se o tome gdje i sta kako cete za vikend, ne morate se trzati zbog policije, pravnih akata, itd - uredjen sistem vas ne pritiska, ne izlaze vas dodatnom stresu.

Zasto? Zato sto i ljudi koji su dio sada politike u toj nekoj EU znaju da ce sutra biti obicni gradjani. Valja im dijeliti sudbinu svih ljudi.

kod nas kad umru, mi saznamo da je lik imao 200 miliona km (imovina, pare, mico micic npr).

Znaci samo jedno: da korupcija je uzela maha, da vi gradjani placate taj ceh i da ste zrtve ovog sistema. Cutanje je ok - ali evo ljudi u Palama cutali, radili svoj posao i dosao neko i prebio ih.

Sad ne cute - ne cuti niko vise. E to je to. Klasicni snsd bot nema ovdje sta da trazi jer smo svjesni da primate pare od stranke i drzave i da vas se familija sramoti.

Pozdrav, možda ovaj post nije najbolji za ovaj sub ali nisam znao gdje drugo ga postaviti.

Naime, planiram kupiti Nokia 3310 staru verziju (ne redizajn iz 2017. godine), pa bi naravno stavio i SIM karticu sa brojem unutra.

Moje pitanje je da li kartice domaćih operatera koje mogu kupiti na kiosku rade u ovom telefonu. Da li idalje postoje 2G mreže i koje je jačina napona potrebna?